Psihološki aspekti bavljenja sportom

Sport pozitivno utiče na razvoj deteta, to svi znamo. Deca se ubrzano razvijaju u pubertetu, a to je sedmi i osmi razred osnovne škole. Tada najviše dobijaju na visini, i mišići se oblikuju, kao i kičmeni stub. Usled brzog rasta, a ako dete nije fizički aktivno, može da dođe do krivljenja kičme. 

Ovo se posebno odnosi na decu čije je držanje nepravilno, pogrbljeno, ramena povijena ka napred i slično. Ukoliko deca koja imaju takvo držanje izrastu prebrzo, veliki je rizik da će to ostaviti negativne posledice po kičmu.

No, vratimo se psihološkim aspektima. Deca koja treniraju, stvaraju zdravu obavezu da se u određeno vreme pojave na treningu. Razvijaju svest koliko je sport bitan u smislu fizičke aktivnosti, ali i o tome da u životu treba biti borben, sposoban, uporan, istrajan, dati sve od sebe, pa i više od maksimuma, i da tada možemo da se nadamo pozitivnim ishodima, ma koji problem da rešavamo.

Učimo se da postoje bolji od nas i lošiji takođe, i težimo da budemo boji, pre svega, od samih sebe. Preskočiti granice svojih mogućnosti je poseban izazov.