U prethodnom tekstu smo stigli do gimnazijuma, gde gimnastika postaje osnova za razvoj krilatice da je naše telo zapravo – hram uma i duše.

Posebno je važno naglasiti da su u gimnazijumima stasali veliki umovi stare Grčke, a to su Platon, Aristotel, Sokrat i drugi, koji su svi bili poštovaoci gimnastike.

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti Rimljanima. Oni su od Grka preuzeli zanesenost gimnastikom kao disciplinom, međutim, oni su je, na neki način, odvojili od sporta jer su je učinili odličnom obukom za legionare, a gimnazijume su pretvorili u kasarne.

Zanimljivo je da svi sportovi koji su dostigli svoj vrhunac u antičko vreme, polako doživeli nestajanje kako dolazi hrišćanstvo. Za ovo svoje zasluge ima car Teodosije, koji 392. godine ukida Olimpijske igre, a godinu dana potom, nestaju i gimnazijumi.

U ovom tekstu nećemo se baviti mračnim srednjim vekom, tako da se gimnastika ponovo vraća u 18. veku. O tome više saznajte u sledećem tekstu

Pošaljite komentar