Koje su to dobre navike koje dete stiče treniranjem?

Kada dete započne sa sportskim aktivnostima, pa čak i sa slobodnom igrom sa drugarima u dvorištu ili u parku, ono počinje da shvata da fizička aktivnost i sport pružaju osećaj zadovoljstva. Spoj druženja i fizičke aktivnosti kod dece pokreće niz mehanizama, koji su im potrebni, kako bi izrasli u zdravu i srećnu individuu.

Benefiti treniranja bilo koje sportske aktivnosti, su mnogobrojne. Ne samo oni koji se odnose na fizičko zdravlje, kao što su razvijanje motorike, stvaranja mišića i zdravog tela, nakon godina treniranja i uopšteno boljeg raspoloženja, već i razvijanje velikog broja dobrih navika i veština, koje detetu pomažu, ne samo u sportu, već i u životu.

- Disciplina

Redovnim treniranjem dete shvata koliko je disciplina važna za uspeh u sportu, kao i odricanje od trenutnih zadovoljstava. Disciplina znači pridržavanje pravila i redovno sprovođenje aktivnosti koje su potrebne, kako bi se uspeh ostvario. To znači da bi dete trebalo da ide na trening i kada mu se ne ide, kada nije lepo vreme ili ima neku drugu zabavnu aktinost u planu, ukoliko želi da postane uspešan sportista. Uspeh zahtevaa disciplinu i puno truda u dužem vremenskom periodu, a to je lekcija koju deca prenose i na drugi deo svog života, na poslovne i druge obaveze.

- Samopoštovanje

Baveći se sportom, dete razvija samopoštovanje. Tokom treninga, ali i kasnije tokom takmičenja, dete doživljava pohvale od strane trenera, drugara iz kluba i drugih igrača. Samopoštovanje se razvija nakon nekog vremena, kada dete postane svesno da može ostvariti svaki cilj koji zacrta. Što više vremena prolazi, dete će sve više razvijati samopouzdanje i samopoštovanje, što je dragoceno za sve životne oblasti.

- Socijalizacija

Kada dete počne sa treniranjem , ono svakodnevno komunicira sa drugim članovima tima i razvija niz posebnih socijalnih veza, koje mu pomažu da bolje upozna i sebe i druge. Socijalizacija sa vršnjacima mu pomaže i za sve naredne veze, koje dete gradi tokom života i pomaže mu da bolje razume ponašanja i postupke drugih. Time stiče iskustvo i u budućnosti brže rešava probleme, koji nastaju u odnosu sa drugima.

- Prihvatanje poraza

U sportu nije uvek lako i pobeda nije nešto što je zagarantovano. Sport znači naučiti da gubiš, čak i kada date sve od sebe, kako bi postigli uspeh. Što pre naučite dete da gubi i prihvati poraz, ono će pre sazreti, a svi naredni porazi će mu pasti lakše, nego drugoj deci koja se ne bave sportom.

- Poštovanje svog i tuđeg vremena

Profesionalni sportisti imaju jako malo slobodnog vremena i to veoma pažlljivo koriste. Kada dete počne svoj sportski život, moraće da se bolje organizuje, tako da postigne sve školske obaveze, treninge i privatne obaveze. Balansiranje vremenom, jeste veština koju sportisti savladaju u nekom trenutku. Kada posave prioritete i imaju svoj jasan plan aktivnosti, naučiće da poštuju svoje ali i tuđe vreme. Tada neće kasniti na zakazane sastanke, aktivnosti ili bilo koju aktivnost kao i dogovor. Iako je ovo osnovna kultura, mnogo njih i dalje nije naučilo da poštuje svoje i tuđe vreme, pa bi ovu veštinu trebalo posebno naglasiti.