Zamke u koje upadaju roditelji prilikom izbora sporta za dete

Veoma je vano da roditelj donese odluku u vezi sa izborom sporta za svoje dete. Ipak dešavaju se zamke, u koje roditelji mogu upasti prilikom odabira, a te zamke mogu biti stranputica za njihovo dete i njegov doživlaj sporta.

Često se dešava da roditelji biraju sport prema svom senzibilitetu mogućnostima, a ne po detetovom. To znači da roditelji često izaberu onaj sport koju su želeli da treniraju, a nikad nisu trenirali. Slična zamka može biti da roditelj svoje ambicije prenese na dete pa ga upiše na sport koji je on trenirao. Na primer ako je majka bila uspešna odbojkašica, ona će želeti da svoj talenat prenese na svoje dete, iako dete možda nema osećaj za taj sport ili sport uopšte. Jedan od pogrešnih ciljeva i zamki je i taj što se roditelji fokusiraju na rezultat u sportu, odnosno u prvi plan stavljaju takmičenja na koje dete obavezno mora da ide i rezultate na takmičenju, a ne na benefite sporta i pravilan razvoj deteta kroz sport.

Ova roditeljska greška može stvoriti veliki pritisak kod deteta, koje može prestati da uživa u sportu, zbog suviše velikih ciljeva koje ne može ili ne želi da dostigne. To sve utiče na detetovo samopouzdanje i može ga odvratiti od bilo kog sporta. Roditelji bi svakako trebalo da uzmu u obzir detetove prirodne kometencije, kao što su fizička građa i afinitet prema određenom sportu, Osluškujući želje deteta kod njega stvaramo kvalitetnu osobu, dom ukoliko mu kao roditelji podmećemo svoj izbor, kod njega možemo napraviti odbojnost.

Ukoliko dete ima odličnu koordinaciju, trebalo bi ga upisati na košarku, dok dete koje je snažno u ramenima na ragbi ili rvanje. Još jedna greška je da roditelji detetu nametnu previše sportskih idrugih aktivnosti, pa dete koje je ranije uživalo u sportu, sada nema vremena da se odmori, već mu trening predstavlja stress i veliki napor. Roditelji bi trebalo da puste da stvari idu svojim tokom i da ne brzaju uspeh preko noći, već da osluškuju želje deteta.